Основна начела

из Конституције Уједињених Великих Ложа Србије

Масонски је Савез удружење слободних људи, чије порекло потиче из средњевековног грађевинарског братства. Њему је основа чисти етички закон, који налази израз свој у слободнозидарским прописима, а понајвише у такозваним: „Старим дужностима слободних зидара“.
Сви људи, било којег звања и професије, без обзира на материјални статус или положај, како су рођени под једнаким законима природе, имају и једнака права у друштву. Стога се и Слободни Зидари сусрећу као Браћа, и свој Савез сматрају Братским Савезом. У истом смислу они негују и шире братску љубав и према ближњима у профаним круговима.
Сав рад и цео живот у Савезу заснован је на љубави, истини, правичности и човечности. Полазећи са ове основе, Савез преноси поменуте врлине и у профано друштво:
- средством симболичких обреда и обичаја у Краљевској Уметности;
- васпитним неговањем осећаја хуманотости према ближњима;
- уредним животом, породичним и личним;
- примерним радом на свему што је добро, лепо и корисно како за целину тако и за појединце.
Масони поштују Великог Неимара Свих Светова и толеришу свачију веру. Међутим Савез не припада никаквој секти или догми; он дакле не врши ни верски ни црквени култ. У њему је сваки Брат мио, које вере био.
Као отворен противник спутавања слободе савести, вероисповести и мишљења, Масонски Савез брани свим легалним средствима ове индивидуалне неприкосновености. А као поборник личног права и убеђења, он је и противник свакога притиска и спречавања верских или политичких убеђења.
Масони Србије воле своју Отаџбину; они су јој одани и верни. Они сматрају својом дужношћу, да бране њену слободу, самосталност и неповредивост њене целине, сарађујући на подржавању унутрашњег реда и мира - речју, писмом и делом. Према томе, они могу учествовати у сваком јавном послу; али у томе треба да се увек руководе масонским принципима. Јер, овако радећи у својој Отаџбини, они доприносе и благостању целог човечанства.
Ложе су мирне и затворене Радионице. У њима није искључено узајамно обавештавање о верским, политичким и уопште социјалним питањима, али увек у границама масонских принципа. Међутим, лично самоодређење изван Ложа је слободно.
Масонски Савез прима у своју средину слободне људе, доброга гласа и понесене жељом да негују врлине и морал у друштву. Он не разликује ни њихову народност, ни њихова политичка убеђења, ни њихов грађански положај. Али не допушта пропагирање у чланство, већ даје у дискрецији тражена обавештења само уколико нађе да би неко од заинтересованих био достојан члан велике Масонске Породице.
Историја Масонства, масонска начела и масонски циљеви нису никаква тајна. Али постојеће унутрашње обреде и утврђене знакове за распознавање забрањено је одавати.
Масони су обавезни да буду верни и одани законима своје Ложе. Они чувају њену неприкосновеност од сваког оног који не припада Савезу; бране масонске интересе и избегавају да у профаним круговима расправљају масонска питања.
Масонима стоји на вољу да, у складу са постојећим прописима, иступе из Савеза, кад год нађу за сходно.
Породични живот међу Масонима, као и однос према масонским породицама, па и према профаним круговима, негује се на највишој моралној основи, и сматра се светињом.

Одавде можете преузети PDF фајл: Конституција Уједињених Великих Ложа Србије