Питање тајности друштва

Слободно Зидарство није тајно друштво, али састанци ложа, попут састанака многих других друштвених и професионалних удружења, приватне су прилике, отворене само за чланове.

Слободни зидари подстакнути су да отворено говоре о свом чланству, имајући на уму да они то не раде због своје личне или користи других.

Како су чланови понекад предмет дискриминације, што може негативно утицати на њихово запослење или друге аспекте њихових живота, неки слободни зидари разумљиво су уздржани у разговорима о њиховом чланству.

Као и многе друге националне организације, Уједињене Велике Ложе Србије не објављују списак чланова и неће откривати имена или детаље везане за своје чланове без њихове дозволе, али листа чланова ставља се на располагање по захтеву јавних Власти.

Конституције, Прописи и Циљеви Слободног Зидарства доступни су јавности.

Датуми састанака, места и просторије које користе Слободни Зидари лако се могу препознати, наведена су у телефонским именицима и у многим областима користи их локална заједница за активности које се не тичу Слободног Зидарства.

Ритуали и церемоније које спроводе Слободни Зидари ради преношења принципа Слободног Зидарства на нове чланове први пут су приказани јавности 1723. године. Они укључују традиционалне облике признавања, које Слободни Зидари у основи користе како би доказали свој идентитет и квалификације приликом улажења на састанак Масона.

Ово укљућује руковање о којем се много пише, а што се данас тешко може сматрати правом тајном; за средњовековне Слободне Зидаре оно је било исто што и ‘лични идентификациони број’, који ограничава приступ само квалификованим члановима.

Хиљаде књига су написане на тему Слободног Зидарства и лако су доступне јавности. Слободно Зидарство нуди гласноговорнике и саопштења за медије и омогућава разговоре интересним групама по потреби.